Kula od lobanja

Srpski junak Stevan Sinđelić

Posle bitke na Čegru, Turci su zaveli strahovit teror nad srpskim stanovništvom, ne samo u Nišu i oko niške varoši, već na celom jugu, sve do Prizrena i Skoplja. Sultan Muhamed II (1808-1839) izdao je ferman o džihadu (svetom verskom ratu), po kom je svakom muslimanu dato pravo na nasilničko ponašanje, ubijanje i otimanje imovine. Koliko su Turci bili kivni na Srbe vidi se i iz ovog njihovog zverskog postupka. Naime, nisu se zadovoljili da samo ubijaju Srbe i da im glave odsecaju, nego je tadašnji turski zapovednik naredio "da za svaku srpsku glavu plati po 25 groša, a da, potom, glave đurčije oderu, pa oderane uzidaju, a muške obrazine pune pamukom i da ih tako ispunjene šalje u Carigrad, da i tamo vide kako su Srbi strašno prošli."

Lobanja Stevana Sinđelića (dinarski oblik lobanje)

Turci su naredili da se pokupe glave svih poginulih Srba i da se na istočnoj strani od Niša, na putu za Pirot, sazida kula od kamena i da se u njene zidove uzidaju glave izginulih Resavaca - "no tako da sredina kule bude jednostavna, od kamena i kreča a glave srpskih vojnika da se okrenu u polje i uziđaju spolja."
[img]http://sphotoSinđelić i njegova lobanja

Interesantno je da pisanih turskih izvora o Ćele- kuli gotovo i nema. Podatke o njenom izgledu, načinu gradnje, broju lobanja daju putopisci, koji su prolazili kroz Niš u 19. veku. Najraniji opis ovog spomenika skicirao je profesor beogradskog liceja Isidor Stojanović, dok je Živan Živanović 1882. godine nešto detaljnije opisao ondašnje stanje Ćele-kule:

"Ja sam brižljivo brojao, i na ostatku od kule samo bilo je sa severne strane 123 glave, a zapadne strane 103, sa istočne 105 i s južne 180 svega - 511 glava. Blagorodna duša meštana nije mogla da gleda ovu strašnu sliku nedela, te su krišom mnoge glave poskidane i s pijetetom položene u groblja."
Turci su zabranjivali Srbima da odnose lobanje sa njenih zidina i da ih sahranjuju u okolna groblja. Želeli su da spreče svaku pomisao hrišćana na bunu ili ustanak.



Srpske/dinarske lobanje iz Ćele kule 1

Prvi put Evropom se proneo glas o ovom spomeniku turske svireposti i srpske hrabrosti 1833. godine, kada je francuski pesnik i akademik Alfons de Lamartin (1790-1869) publikovao knjigu "Put na Istok":
"Stigoh u ravnicu kod Niša", piše Lamartin i nastavlja: "Sunce je peklo. Na jednu milju od varoši otprilike, ugledah široku belu kulu gde se uzdiže usred ravnice, blistajući kao pariski mermer. Staza je vodila k njoj. Priđoh joj bliže, sedoh u hlad od kule da se malo odmorim. Tek što sam seo, podignem oči spomeniku i vidim da su njegovi zidovi, za koje mi se učinilo da su sagrađeni od mermera ili od belog kamena, načinjeni od ljudskih lobanja, poređanih u ravnomerne slojeve. Ove lobanje i ova čovečja lica, oguljena i pobelela od kiše i sunca, oblepljena sa malo maltera obrazovale su slavoluk koji me je zaklanjao od sunca. Moglo ih je biti na 15-20 hiljada na nekim je još preostalo kose koja se lepršala na vetru kao lišaj i mahovina; jak i svež povetarac duvao je s planina, prodirao u mnogobrojne šupljine glava, lica i lobanje i u njima izazivao tužno zviždanje. Rekoše mi da su to lobanje poubijanih Srba u poslednjem ustanku za slobodu. Pozdravih okom i srcem ostatke ovih junačkih ljudi, čije su odsečene glave postale kamen temeljac nezavisnosti njihove otadžbine... Zato narod koji ima ovakve spomenike ne može nikada propasti. Srbija, u koju ćemo sad ući, sad je slobodna... uskoro će Srbi uzeti i sam Niš: neka sačuvaju ovaj spomenik. On će njihovoj deci pričati šta vredi nezavisnost jednog naroda, kazujući im po koju su je cenu njihovi ocevi platili..."


Srpske/dinarske lobanje iz Ćele kule 2

Prilozima iz čitave Srbije, 1892. godine izgrađena je današnja kapela nad Ćele kulom - po projektu arhitekte Dimitrija Leke. Prilikom proslave 60. godišnjice oslobođenja Niša od Turaka, 1937, čišćenjem središnjeg dela objekta, pronađeno je više lobanja, koje su nanovo ugrađene u Ćele-kulu. Danas je preostalo samo 58 lobanja.